Željko Šarić

Charles Darwin i koncept dubokog vremena

Temeljno shvatanje dubokog vremena bilo je neophodni element konceptualnog osnova ideje evolucije, a tu je misao Darwin mogao proizvesti iz svog čitanja Principa geologije Charlesa Lyella, tokom svog putovanja brodom "Beagle-om". Duboko vrijeme se odnosi na uzastopno shvatanje geologa, u osamnaestom i devetnaestom vijeku, da starost Zemlje mora biti opisana u milionima, čak i milijardama, a ne hiljadama godina. U tom pogledu, shvatanje dugotrajnosti vremena apsolutno je ključno za početni uvid u evoluciju. Darwin je prepoznao da je postepeno nagomilavanje malih promjena kod organizama tokom miliona godina moglo dovesti do nastanka novih vrsta. Uključivanjem koncepta dubokog vremena u svoju teoriju, Darwin je pružio okvir za razumijevanje raznolikosti života na Zemlji i njegovog razvoja kroz geološke periode. Darwin je koristio verziju dubokog vremena koju je pozajmio iz perspektive Lyella (i Jamesa Huttona), ali je njegova karakteristična inovacija bila primijeniti je kako bi razumio organsku raznolikost. Možda ne bi bilo previše reći da Darwin nije bio uronjen u Lyellovu perspektivu o vremenu, možda ne bi ni preduzeo prvi neophodan korak ka teoriji evolucije.

 

Three questions:
1. Kako je koncept dubokog vremena ugrozio doktrinu o božjem stvaranju?

2. Kakav je odnos između dubokog i plitkog vremena?

3. Kako je koncept aktualizma iz geologije primijenjen u teoriji evolucije?

​

For information:

https://press.rebus.community/historyoftech/chapter/the-discovery-of-deep-time/

https://imagejournal.org/article/darwin-and-the-problem-of-time/

https://www.academia.edu/89644326/Darwin_and_Deep_Time_Temporal_Scales_and_the_Naturalist_s_Imagination